|
Dobar san je pola zdravlja |
|
|
|
|
Autor: Prof. Selim Ljuljanović
|
|
Kako u životu omogućiti što prirodnije spavanje, ali i prijatno buđenje?
Epidemiološka statistika nas upućuje na to da u opštoj populaciji hronična nesanica pogađa 15 - 20 odsto ljudi, dok od povremene pati i do 40 odsto ukupne populacije - Ljudi stariji od 60 godina uzimaju recept za hipnotike u 35 odsto - Zanimljivo je da od nesanice u 98 odsto slučajeva obolijevaju mladi ljudi i žene
Ne spava se svojom voljom, nego "samo po sebi". Duboko ukorijenjeno mišljenje da je spavanje bitna komponenta integralnog funkcionisanja organizma, kao i kulturološki odnos, da je dobar san sinonim za dobro zdravlje, nameće spečifičan odnos prema spavanju i poremećajima spavanja kao entitetu "er se". Cirkadijalni ritam budnosti - spavanje, posebno unutrašnja kultura i organizacija sna predstavljaju izuzetno osjetljive psihološke indikatore vegetivne ili psihičke ugroženosti.
Dobar i loš san
Praktično da ne postoji ni jedna adaptivna ili mladativna situacija koja se barem primitivno ne odrazi na mehanizam spavanja. Uobičajeno ili normalno spavanje je noću, u trajanju od 5-8 sati. Ali postoje i osobe koje sasvim zadovoljavajuće spavaju po 4 - 5 sati ili spavaju bifazično (poslijepodnevni odmor). O stvarnoj efektivi spavanja (osim dužine sna) ne možemo govoriti u kvalitetnom smislu, jer subjektivni je doživljaj dobrog ili lošeg, dovoljnog ili nedovoljnog, zadovoljavajućeg ili nezadovoljavajućeg zavisi od niza individualno - psiholoških i situacionih momenata. Prilagođavanje životnog i radnog ritma u pravcu pragmatičnog, racionalnog i materijalnog dobitka, uz potiskivanje emocionalnog i iskonske biološke organizacije ljudskog bića, neminovno dovodi do poremećaja spavanja. Tih poremećaja ima više, ali je nadominantniji i najčešće zastupljen svakako - nesanica.
|
Teme 
