Čini se, ipak, da je ponajviše pompe izazvala, navodna, izjava Đorđa Stojanovića Crnog, jednog od učesnika realiti šoua. On je izbjegao tragediju u zadnji čas. Nije krenuo na put, jer je predosjećao tragediju. Čak je i sanjao san, u kojem je vidio pogibiju svojih drugara iz kuće "Velikog brata". O tim snovima je ispričao "ukućanima", ali ga niko nije ozbiljno slušao!?

Šta se zaista desilo te kobne noći ? Koliko su tačne priče o Đorđevim vidovnjačkim sposobnostima...?

Đorđe, šta se zapravo događalo te kobne noći? Jeste li Vi naslućivali nesreću koja je odnijela živote vaših drugova? Navodno ste ih upozoravali, ali vas niko nije shvatao ozbiljno!?

- Ne znam! Više ništa ne znam! Zbunjen sam. Beogradski mediji su sve te priče napuhali. Istina je da sam noć prije sanjao nekakvo venčanje i ljude u belom. Narodna predanja kažu da takav san donosi nesreću, zlo i bedu. Ali moj san nema nikakve veze sa nesrećom koja se desila mojim prijateljima...
 

Jeste sigurni da niste vidoviti? Kažu, da se svaki vaš san, kojeg ste zapamtili, ostvarivao? I po pravilu je završavao - tragedijom!? 

- Ma to nema nikakve veze. To su sve izmišljotine. Ali ne zameram. Novine moraju da se prodaju. Ne kažem da i ranije nisam imao loših snova. Imao sam ih, naravno. Ali ništa što nije uobičajeno, da ne kažem dozvoljeno. Jer, ja sam imao jako težak život. Odrastao sam bez oca i majke. Bez ikog svoga. Često sam bio gladan i žedan. Spavao sam pod vedrim nebom, u kolibi koja nije imala ni struje, ni vode. Zar sam trebao sanjati cveće umesto teških i turobnih snova?  

Koliko ste bili bliski sa tragično stradalim stanovnicima kuće „Velikog brata"?

- Bili su to korektni i zdravi odnosi. Bar ja tako mislim i osećam. Ali se nismo svi intenzivno družili. Elmira sam, recimo, video samo jednom. Sa ostalim sam se nešto češće susretao. Sve što mogu reći jeste da me tragedija strašno pogodila. Bio sam im na sprovodu. Dolazio sam i u Tuzlu na Elmirovu dženazu. To su bile duše od ljudi. I ništa drugo nemam da kažem.To o mojim snovima, koji mi predskazuju, ne pripisujem vidovnjačkim sposobnostima. Ili, možda, ja ne znam da sam vidovit. Ako se to može zaključiti iz mojih snova, onda neka vam bude. Voleo bih da mi neko kaže ako jesam vidovit. Vreme će pokazati...

Na web stranici jednog beogradskog časopisa čitam komentar gospođe koja se potpisala kao izvjesna dr. Marija Đorđević. Ona u svom komentaru doslovno tvrdi da je "Veliki brat" organizacija iza koje stoji izvjesna sekta. Kako na to gledate?

- Ja se ne slažem sa tim. "Veliki brat" je jedan sjajno osmišljen projekt. Nažalost, ovo zadnje što se desilo je sve pokvarilo. Svima nam je žao zbog toga. Ali opet zavisi kako ko gleda. Ja sam se u emisiju prijavio kako bih pronašao svoju davno izgubljenu braću, do koje nikako nisam mogao da dođem. Taj san mi se ostvario zahvaljujući Velikom bratu. Pronašao sam braću za kojom sam tragao više do 25 godina. A što se tiče te večeri, o kojoj svi nerado govorimo i koju sada povezuju sa mojom vidovitošću, mislim da u tome nema istine. To što se desilo je samo igra sudbine. Ružno je što mediji sada prave pompu od toga i što Elmira okrivljuju za nesreću. Svi oni su se željeli samo veseliti i ništa drugo im nije bio cilj.