|
Autor: Emsa KARAHMET
|
Svetlana Cenić:
Glupaci vladaju svetom, jer pametniji popuštaju!
Svetlana Cenić rođena je šestog decembra 1960. godine u Sarajevu, opština Centar.
Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Sarajevu, te diplomirala na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, marta 1983. godine kao najmlađi diplomirani ekonomista generacije
Ipak, gospođu Cenić, ekonomistkinju, profesorku i neformalnu liderku opozicije u RS – ne treba posebno predstavljati. Činjenica je da, unazad nekoliko godina, niko u našoj državi nije uzburkao političku javnost kao ona.
Zbog svoje upornosti da dokaže istinu proglašena je neprijateljem broj 1 u Republici Srpskoj; zbog političkih angažmana dobila je otkaz na mjestu predavača fakulteta „Prometej“ u Banjoj Luci, a takođe je i stavljena na mnoge „crne liste“. Uz sve to bivša ministrica finansija Vlade Republike Srpske – podložna je konstantnom javnom šikaniranju i prozivkama.
Međutim, njena upornost još uvijek nije pokolebana. Naprotiv, njena želja da istraje u svim svojim naumima – jača je nego ikad.
- Bez obzira na svo moje znanje, iskustvo i diplome, trenutno sam bez stalnog zaposlenja voljom vlasti u RS. Takva mi je sudbina. A od divljenja i prošlosti se ne živi... Međutim, kasno mi je da se menjam, da izvučem plave pramenove ili da se obučem kao Dušanka Majkić i krenem ili da trepćem ili branim “vođu”...
Ipak, za potrebe magazina „Aura“ – razgovor sa „Bosanskom čeličnom ledi bez dlake na jeziku“, sa politike smo preusmjerili na neke, malo opuštenije teme.
- KAFANE I BOEMSKI ŽIVOT SU PROŠLOST. Koliko se nekad znalo „zaginuti“ u kafani, toliko sad pijem najviše vodu. Ne zato što vodim zdrav život koliko zato što ne pijem sa svakim, a vremena su se promenila. Pušač sam, ali od onih koji puše samo uz kafu i u društvu. I alkohol i cigarete doživljavam upravo tako – nije zdravo, ali je ugodno, ako se ne pretera.
- RAZIŠLA SAM SE SA SPORTOM. Po meni se, bar, vidi da smo se ja i bavljenje sportom razišli pre više godina. Volim da plivam, ali se u domaćim bazenima ne bih skinula ni u ludilu, pa to, onda, čeka more koje, uzgred budi rečeno, obožavam! U stanju sam da budem u vodi dok ne počnem da se pretvaram u vodozemca. Kod kozmetičara nastojim da idem redovnije, pedikir takođe. Način šminkanja je već godinama isti, samo su se boje menjale s godinama. Sa frizurom sam tek u poslednje vreme zadovoljnija, a inače su me ili pravili kao iz 48. godine ili negde iz vremena 60-tih. Navikla sam na dugu kosu, ne volim kratku, pa frizeri ponekad ne znaju šta će sa mnom... Volim da kupujem kozmetiku i oduševim se kada uđem u radnju gde zaposleni pričaju sa mušterijama i poznaju proizvode koje prodaju.
|
Tajna mog izgleda 
